Neprirodna Plavuša

Plava Inteligencija

06.03.2005.

Eurosong - Dead

Ne mogu više gledati. Previše za mene.

Čija je pametna ideja da baci pjevače u voditelje... Ovo dvoje su katastrofa. Prije toga MijaMartina... Šta poslije eurosonga su skontali da nisu oni za pjevanje i bacili se u voditeljske vode...

Jebeš ovo. Odoh spavat'.

06.03.2005.

Eurosong - Live

Evo gledam ko će učestvovati.... jebote, pa ko su ovi ljudi?!?!
Pravo malo ih prepoznajem... Ili su neki autsajderi, ili sam ja autsajeder što se tiče domeće muzike....

Kad smo kod domaće muzike, šta rade one 3 kokoške iz Hrvatske na našem Eurosongu... Mislim da mi imamo dovoljno naših kokoški...

A Fudo je voditelj.... nekako mi se čini da je radio nadogradnju kose...

Moglo bi biti zanimljivo. Evo Fudo priča, krevelji se... aaaaj... ovo će biti ludnica.

06.03.2005.

Eurosong... (Z)

Evo čekam početak našeg BH Eurosonga. (kako glup naziv, eurosong... hajmo BHT kreativci smislite nešto orginalno) Danas sam čitav dan nakrivo nasađena, maloprije sam dobila lošu vijest, jebeni PMS je tu tako da večeras imam namjeru da iživljavam na našim umjetnicima.

Spremna sam za izdrkavanje frustracije...

25.02.2005.

Studentska stoka

Evo sada sam gledala prilog o prodaji dijela Maršalke na Hayatu. Tu su bile izjave predstavnika studentskih organizacija te je prikazan je i protest studenata isper Doma naroda. Više puta su pustili kadar u kojem dični studenti pale i gaze nacrtanu američku zastavu. Došlo mi je da rigam... Fuj.

Ok kontam gnjev prema amerikancima uopšteno, većina svijeta se ne slaže sa njihovom vanjskom politikom. Ali ti... da ih nazovemo papci (pravo su me iznervirali) ne kontaju da u ovom slučaju nisu amerikanci glavni krivci za prodaju Maršalke. Oni su uradili ono što je u njihovom državnom interesu... Kupili su odličnu lokaciju, za odličnu bazu za siću. A naša stoka (naši predstavnici vlasti) je nasuprot tome... uradila ono što nije u našem državnom interesu. Prodali su nas za šaku dolara, koje će stoka spičkati na nove automobile, ručkove, skupa odjela...

Oni koji su spalili tu bezveznu, rukom nacrtanu, zastavu bi se trebali maljem zveknuti po glavi, dozvati se pameti, te spaliti slike članova vijeća ministara, 3 jebene različite zastave koje se viore po BiH, napraviti voodoo lutkice tročlanog predsjedništva i zabijati im igle u oči.

Gdje su ti studenti bili u maju, kada su bili prvi protesti?! Bilo nas je stotinjak... a ostali su ispijali kafe po sarajvskim baštama i bolio ih kurac za Maršalku, jer zaboga, bio je to lijep i sunčan dan.

Jer nisu krivi amerikanci što su nas kupili... kriva je naša vlast jer nas je prodala.

Nije samo ovo u pitanju. Smrači mi se kada se sjetim nedonošenja famoznog Zakona o visokom obrazovanju. Koliko je samo univerzitet izgubio time... Ali koga boli briga.

Samo smo još jednom pokazali da idemo linijom manjeg otpora

23.02.2005.

Znate šta?!

Mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu...

Ako nisam bila jasna, da ponovim:

Mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu...

Ulice su pune vode. Izašla sam da kupim hljeb i do članaka zagazila u bljuzgu, majku svih bljuzgi... Obnevidjela sam od silnog blještavila. Poprskalo me auto... I kažu - opet će padat'.

U ovom teškom trenutku želim da se prisjetim mudrih riječi jednog mog poznanika:

"Više volim u govno stat', nego u snijeg"

I na kraju da zaljučim ovo svoje sveobuhvatno izlaganje...

Mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu, mrzim zimu........

23.02.2005.

Sve Ljilje i Olene svijeta

Sinoć sam gledala jedan dobar ruski film - Ljilja zauvijek (Lilya 4-ever). Priča o tinejdžerki koju majka napušta da bi otišla sa svojim momkom u Ameriku. Lilja ostaje napušteana u tmurnom ruskom gradiću, tetka je preseljava u mali grozni stan i prepušta je da se sama brine o sebi. Splet groznih okolnosti navede je na prostituciju.

Nakon izvjesnog vremena upozna momka u kojeg se zaljubljuje i koji joj obećava kule i gradove...otići će skupa u Švedsku, naći posao i živjeti dugo i sretno do kraja života. Pod glupim izgovorom je šalje samu. Na aerodromu je dočekuje čovjek koji joj oduzima pasoš, zatvara u stan i pod prijetnjom smrću prisiljava je na prostituciju... Pretvara je u roba....

Potresno i tužno, ali opet film k'o film. Listajući vijesti slijedećeg jutra naišla sam na ovu - HRVATSKA: PRODALI 18-GODIŠNJU RUMUNJKU

Zapitala sam se kakva je sudbina te jadne djevojke... Ko zna koju je grešku napravila i ušla u to. Sjetila sam se Olene Popik koja je u svojoj 21. gdini umrla od AIDS-a upravo ovdje. Koja je njena krivica u svemu tome... možda što je bila mlada i naivna. Što je vjerovala nekome kome nije trebala... Kakva je sudbina svih stranih državljanki koje uđu u našu zemlju?! Obično smo jako brzi u stigmatiziranju tih djevojaka kao kurvi.

Jednom prilikom mi je prijatelj rekao
"Ma one ti sve dođu ovdje i zarade brdo para koje ne bi zaradile za čitav život. Onda pobjegnu od svojih svodnika... nema tu velike tragedije"

I možda negdje u sebi prihvatila da je to tako... Ljepše je i lakše je vjerovati da je tako. Jer... ono što ne znaš - ne boli.

Ignorance is blissed


Svim Ljiljama i Olenama ovog svijeta želim sreću i bolje sutra... jer, nažalost, to je sve što mogu...

Za sada...
18.02.2005.

bez naslova

Evo nema me haman dvije hefte... Bila sam vrijedna i učila.
I taman se nakanim i nađem vremena... kad pade Logosoftov Internet. Moje frustracije... ne mogu vam opisati.

Nisam bila u fazonu da sam ovisna o Internetu... Nije mi bio imperativ. Ali sada kad ga nije bilo 3,5 dana... počela sam prolaziti kroz krizu.

Tresla su mi se ruke, mutio mi se pogled, imala sam prenose navjerovatne. Katastrofa. Sva sreća lokalni lol je radio, pa sam vrijeme ubijala na KDX-u... Priču o tome ću sačuvati za drugi post.

E sada gledam ovaj svoj blog i baš mi je nešto bezveze. Tako da sam odlučila da ukinem ove šupke i face. Ne zato što ih nema dovoljno, uvijek se mogu naći neki... Nego nisam ni upola maštovita sa tim. Tako ne želim da se više razočaravam u sebe.

Smara me ovaj snijeg pravo... ali još više me smara najava padanja istog početkom slijedeće sedmice. O bože kada će ljeto doći.

Na računaru mi je sve živo počelo otkazivati poslušnost tako da me sutra čeka stara dobra reinstalacija Windowsa... aj kako mrzim to. Ustvari nje problem u samoj reinstalaciji, nego pravljenju backupa svega i svačega... bookmarke, mail, dokumente, downloade koji su rasuti na sve strane. Jako sam neuredna što se tiče foldera... svaki ima jedno milion sub-foldera... nikad naći ono što mi treba.

I eto... odoh sada backupovati do besvijesti.

07.02.2005.

Sve što je lijepo, kratko traje...

Uvijek se tako teško vratiti poslu i obavezama poslije frontalnog lijenčarenja. Ali što se mora, mora se...

Bilo je lijepo i kratko, kao što to sa odmorima obično biva. Bilo nas je 14, ali neću pisati o ljudima i o dešavanjima, jer mi se to na drugom blogu obilo o glavu.

Vlašić je jedna prelijepa planina, koju ružna nova gradnja počinje polako uništavati. Imam osjećaj da se gore grade objekti bez ikakvog urbanističkog plana. Ima objekata koji jednostavno strše u onom prelijepom krajoliku.

Pokušala sam se javiti putem gprs-a, ali se iz nekog razloga nisam mogla logovati na bloggera. Nije neka velika šteta, jer je konekcija bila pravo spora.

Na povratku je bila veeeelika gužva. Nevjerovatno koliko se ljudi zaputilo na planinu. Ludnica.

I evo me sada kući, pred računarom.... pomalo radim, pomalo učim, ali sam definitivno još uvijek u nekom slow motionu.

01.02.2005.

Prođe januar... Bio je onako, tipično januarski. Ni pretjerano dobar, a ni pretjerano loš.

Sutra odoh na Vlašić... (ne)zasluženi zimski odmor. Neće me biti tu par dana. Ko zna... ako na Vlašiću uspijem uhvatiti onaj gprs, možda šiljnem i jedan zimski, sniježni post.

Ne bavim se nikakvim sniježni sportovima pa ću slijedećih 5 dana provesti u intenzivnom lijenčarenju.

Svaki put kad negdje treba da krenem osjećam se k'o malo dijete. Ne mogu da spavam, nervozna sam... Još uvijek se nisam spremila. Kao... ne bih trebala nositi mnogo stvari, ali jebena vreća za spavanje mi oduzima pola torbe. Pa sam uzela veću torbu.... i opet ne može sve da stane. Kad su zimske stvari praaavo debele. Puno lakše se spremati za more... samo nabacaš one krpice unutra i gotovo.

Me Happy!

31.01.2005.

Sindrom smrznute pertle ili ti... mrzim zimu

Sinoć se vraćam kući promrzlih ruku i nogu. Uđem u kuću, Naočale se automatski zamagle, pa sam ćorava k'o.... hmmm... neko pravo ćorav. Povučem jednu smrznutu pertlu prekrivenu gomilom snijega, svojom promrzlom rukom i ona se odveza. Povukoh drugu smrznutu pertlu svojom promrzlom rukom i ona se pretvori u jedan mrtvi čvor, usudiću se reći i najmrtviji čvor od svih mrtvih čvorova.

Ima li išta gore nego kada se to desi... Dobro naravno da ima, ali u tom ključnom trenutku kao da se čitav svijet srušio (dobro malo previše dramatiziram).

Sjela sam na pod i došlo mi je da plačema, da zovem mamu da mi skine cipele. Ali sam bila hrabra i nastavila dalje.

Napokon odvežem taj najmrtviji čvor, ruke mi gore i jako su bolne. Oči mi bljesnu i sretna sam, ali... Krenem da skinem jaknu... i komadić postave mi se zaglavi u rajsfešlus. Padam u depresiju, svjetlo na kraju tunela se ne nazire.

Mozak se trudi da nastavim, bodri me... možeš ti to, možeš ti to. Volje je tu, ali prsti ne mogu dalje. Derem se iz hodnika k'o razmaženo derište, zovem mamu da mi pomogne da skinem jaknu.

I oni mene pitaju: Misliš se ti udavat'?

Svašta :)


Noviji postovi | Stariji postovi

Neprirodna Plavuša

Link-ink-ink

Arhiva
Mart 2005 (6)
Februar 2005 (6)
Januar 2005 (15)
Decembar 2004 (23)

Kontakt
Ako neko želi da me maila, to može učiniti na:

Leeloo.Blu[at]gmail.com

BROJAČ POSJETA
37593

Powered by Blogger.ba

RSS verzija bloga online